Mišljenja, pohvale i kritike
u vezi sa prostornim i urbanističkim planovima, stručnim radovima, publikacijama, zakonskim rešenjima i sl.

1) MIŠLJENJE O NACRTU IZMENA I DOPUNA GUP-A BEOGRAD 2021.

AUTOR:
Magistar tehničkih nauka za arhitekturu i urbanizam
Velimir Ćerimović, pejzažni arhitekta - Beograd
Centar za istraživanje, izučavanje, zaštitu i kulturno-parkovnog nasleđa Srbije
Beograd, Bulevar Oslobođenja br. 65
Beograd, 03.03.2006.

Ubrzano su 24. 10. 2005. g. usvojene Izmene i dopune GUP-a 2021, medjutim iz primedbi grupe strucnjaka od 10. 12. 2005. g., mogu zakljuciti da moje pismene primedbe, koje su 29. 08. 2005. g. pismeno dostavljene gradskom Sekretarijatu za urbanizam i gradjevinske poslove, nisu imale nikakav uticaj na predložene izmene i dopune. Sinoc (02. 03. 2006. g.) je i arhitekta Branislav Jovin u razgovoru na RTV-Art sa Vukom Bojovicem, ponovo ukazao na iste primedbe, pa mi se cini da ova tema postaje sve aktuelnija, kako sa gradjanskog i demokratskog aspekta u izgradnji civilnog društva, tako i sa interdisciplinarno- strucnog aspekta. Zato Vam se i obracam, jer se ovim izmenama i dopunama, kao i u prethodno usvojenom "GUP Beograd 2021" nije vodila briga o kulturno-parkovnom nasledu Beograda.
U Beogradu, usled jakih urbanisticko-ideoloških lobija i nakon usvajanja GUP 1972. g., dogadja se bespravna gradnja, što znaci da se ni tada nije sprovodio usvojeni dokument, a još manje se marilo o pravcima strateškog razvoja Beograda i javnom interesu Beogradjana.

Vec 1985. g., predlažu se izmene i dopune GUP-a iz 1972. g., koji je tadašnja gradska vlast 1977. g. kompletirala usvajanjem "Studije podobnosti javnog gradskog saobracaja za Beograd 2000". Cilj takvih poteza bio je da se naknadno legalizuju svi promašaji u vezi nesprovodjenja usvojenih planskih dokumenata i uznapredovale bespravne gradnje.
Takvi politikantski trikovi, bili su u funkciji vlasti tadašnjih gradskih mocnika. U svakom slucaju, njihovi dvostruki standardi i politikantsko-intersni cilj, trebao je uveriti gradjane, kako tadašnje gradske vlasti tobože brinu o strateškim pravcima razvoja Beograda i javnom interesu njegovih gradjana. Medjutim, njeni mocnici, nisu ni imali nameru, da se takvi interesi i problemi Beogradjana, reše na visokom strucno-strateškom nivou, kako bi se definisali, planski osmislili i u život sproveli strateški interesi i pravci razvoja Beograda.
Posledice takve politikantsko-urbanisticke trikologije, samo su ojacale agresivni i preteci urbanisticki lobi, koji je u tesnoj vezi sa korupcijom. Njegovi akteri, poslušnici i placenici, iznudili i iskoristili su otvoreni prostor i ustolicili su kvazi-plansku ili bespravnu izgradnju, cije su posledice fatalne za današnji urbanisticki razvoj Beograda. Osim toga, zanemareni su strateški problemi i intersi Beograda u svim drugim oblastima, cime se stiglo i pred urbanisticki kolaps, koji je na štetu graditeljskog, ekonomskog, socijalnog, ekološkog, kulturnog, privrednog i svakog drugog razvoja Beograda.

Ni tadašnji predlozi renomiranih i uglednih strucnjaka urbanista, nisu mogli nadvladati lobisticko-korupcionaške interese mocnika i politickom trikologijom instalisane patente za legalizaciju promašaja bespravne izgradnje i korupcije. Potpuna decentralizacija planiranja, bez jasnih strucnih ciljeva, samo je još više otvorila prostor neplanskoj ili bespravnoj izgradnji. Bio je to put u bespuce i ralje tranzicionih struktura sa nesagledivim posledicama, pogotovo što su se rascepkavali celoviti prostori na pojedinacne detaljne planove. Nekriticki ispunjavani zahtevi investitorskog urbanizma i njegovih interesnih grupa i pojedinaca, bili su na štetu strateških interesa grada.

I kada smo pomislili da su takva vremena iza nas, pojavio se "Nacrt izmena i dopuna GUP-a Beograd 2021" (Izmene GP 2005/1), koji je su zanemario aksiome urbanizma, zatim strateški i javni interes gradjana za cuvanjem urbanistickog i graditeljskog nasledja i zdrave životne sredine.

Pre svega, GUP Beograd 2021 (Sl. list grada Beograda br. 135/03), predstavlja strateški dokument za Beograd sve do 2021. g. Medjutim, ovom, ali i sledecim (ne)predvidivim izmenama i dopunama, pokazuje se, da navedeni GUP nije rešio strateško pitanje saobracaja Beograda - da li klasicni metro ili LŠT?. Da je to uradeno na kvalitetan nacin, nebi bile potrebne predložene izmene i dopune dokumenta iz 2003. g., vec u 2005. g., pogotovo što se izmenama i dopunama, ne mogu rešavati strateška pitanja saobracaja, ili neka druga važna pitanja od strateškog interesa za Beograd.

Takodje, GUP Beograd 2021, nije rešio strateško pitanje planiranja objekata kulturno-parkovnog nasleda, kao ni drugih objekata pejzažne arhitekture, odnosno objekata gradskog zelenila u Beogradu. Na svim podlogama, govori se o zelenim površinama, premda ovakav dokument preferira planiranje objekata i prostora, što je i u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik R.S. 47/03). Osim toga, zelene površine su potpuno neodredjen i neprikladan termin za objekte kulturno-parkovnog nasleda i druge objekte pejzažne arhitekture, odnosno objekte gradskog zelenila, jer površina je samo jedan element prostora (videti Uovod u arhitektonsku i prostornu analizu).
Dakle, ovi objekti su prostorno-fizicke, tehnicko-tehnološke i bio-tehnicke strukture i celine, koji su cak cetverodimenzionalni (širina, dužina, visina, vreme), i nemogu biti nikakve površine, koje kao dvodimenzionalne, nisu i nemogu imati status objekta i prostora. Tako, po usvojenoj planskoj logici i planskim dokumentima Beograda, objekti pejzažnog, parkovnog i vrtnog graditeljstva, mogu se, osim zelena površina, još nazivati prema svakom prostornom elementu, zelena vertikala, zelena širina i zelena dužina. Znaci, u odnosu na objekte pejzažnog, parkovnog, vrtnog i urbanog graditeljstva, taj plan plasira neprihvatljivu terminologiju, pa se uz druge propuste, dovodi u pitanje njegova strucna utemeljenost, smisao i sprovodljivost u život. Neka oni, koji su u planskom dokumentu Beograda, napisali zelena površina, pokažu ili napišu, kako se gradi zelena površina u odnosu na objekat parka, vrta, drvoreda i slicno.

Po toj logici, ako citam najnoviji GUP Beograda 2021 sa traktatom o zelenim površinama, njegova poruka je betoniranje i asfaltiranje Beograda, a onda, kako nebismo preterali sa crnilom i sivilom, skoknemo u farbaru i kupimo zelenu farbu i ofarbamo crne asfaltne i sive zidne površine u zelene površine. Beograd ce tako, sa puno zelenih površina, biti i "najzeleniji", "najlepši" i "najprirodniji" grad u Svetu. Bravo za srpske planere i urbaniste, tražice ih ceo Svet. Konacno, eto pravog recepta i srpskog patenta, da imamo zelene gradove, naselja, a onda i zelenu Planetu.

Kako ovaj GUP Beograd 2021., na pr. planira saobracajne i druge objekte od znacaja za grad Beograd - a ne saobracajne površine. Analogno tome, on bi morao planirati i objekte kulturno-parkovnog nasledja, odnosno objekte pejzažne arhitekture, odnosno objekte pejzažnog, parkovnog i vrtnog graditeljstva, a ne zelene površine itd, itd.

Znaci, zelena površina nema i nemože imati status i znacaj objekta. To je (ne)planski patentiran pojam, koji najcešce i u najgorem obliku, omogucava dvosmislen pristup tako markiranim lokacijama i potezima u planovima. Njime, svako zamišlja, upravo ono što mu treba, pogotovo investitorski lobi, koji delove drvoreda, blokovskih parkovnih struktura, predvrtova, parkova itd., itd., rušilacki ili secom pretvara u gradjevinske objekte, kao Peti park na Zvezdari, Park terazijska terasa itd. itd.

U skladu sa Zkonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. List R.S., br. 135/04), za rešavanje ovog strateškog pitanja nije uradena ni Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Bez obzira što su se nadležni organi ocitovali oko izrade ovog dokumenta, njihova konstatacija, da se nemogu utvrditi konacne procene posledica, zato što se neraspolaže sa potrebnim informacijama neophodnim za celovitu analizu, zatim …"Saobracajnica ce prolaziti kroz podrucje treceg stepena zaštite spomenika prirode Mašin majdan i zašticenu prostorno-kulturnu celinu Topcidersko brdo - Senjak - Dedinje, usled cega ce prirodno i kulturno dobro biti najranjivije"…, …"da u konkretnom slucaju ne postoji mogucnost znacajnih uticaja na životnu sredinu"…, nije opravdana, jer UMP i LŠT su takvi objekti, koji ce bitno doprineti uvecanju buke na trasama, koje idu nadzemno po gradskim ulicama, gde imamo veliku gustinu stanovanja.

U takvim slucajevima, treba racunati na ugrožavanje Topciderskog parka kao najvrednije, nezamenljive i nenadoknadive jedinice kulturno-parkovnog i graditeljsko-urbanog nasleda i eko-biološkog resursa Beograda, zatim na nedozvoljeno ugrožavanje zdravlja beogradjana u njegovoj neposrednoj blizini i neposrednom okruženju. Sve to, morali su sagledati angažovani i placeni strucnjaci za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i preko ovih cinjenica nisu mogli olako preci i napisati konstatacije koje ukazuju da su pisane kao narucene, pogotovo što je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture napisao, da …"Izrada UMP nesme ni na koji nacin da degradira kulturno-istorijsku i prirodnu vrednost Topcidera, kao ni pojedinacnih spomenika kulture"…, u koje nesumnjivo spada i najvredniji i verovatno najstariji objekat kulturno-parkovnog i graditeljsko-urbanog nasledja Beograda Topciderski park sa njegovim zaštitnim pojasom.

Osim toga, predložene trase bitno ugrožavaju prirodnjacke strukture Topciderske doline. O tome je nužno strucno ocitovanje nadležnih službi za zaštitu prirode, odnosno izrada Prirodnjacke podloge i uslova za zaštitu prirodnjackih vrednosti ovih izuzetno vrednih kulturno-istorijskih, prostorno-pejzažnih i graditeljsko-urbanih objekata i celina. Kako su predvidive i ekološke posledice na tom potezu, nužno je ocitovanje i službi za zaštitu životne sredine, odnosno izrada Ekološke podloge i uslova za zaštitu životne sredine za ove i druge poteze gradskih ulica kroz koje su predložene trase UMP i LŠT.

Takodje, ugrožene su i spomenicke vrednosti i svojstva kulturno-parkovne baštine, koju u zoni Topciderske reke i Košutnjaka artikuliuše Topciderskog park. A, kad srušimo, ili na drugi nacin sistemom UMP i LŠG doprinesemo dugorocom uništavanju Topciderskog parka, srušili, odnosno zauvek smo uništili najvredniji objekat kulturno-parkovnog nasleda Beograda. Tu je, zasada sacuvani i najlepši beogradski Bulevar Kralja Aleksandra. Oba ova spomenicko-urbanisticki svojstvena objekta, imaju izuzetan graditeljsko-urbanisticki znacaj za grad Beograd, i oni kao jedinstvene kulturno-istorijske, te urbanisticko-graditeljske tekovine i vrednosti, ali i kao prostorno-urbane strukture, imaju kulturno-parkovni i ekološko-sanitarni znacaj za Beograd. Zbog znacaja ovih objekata sa kulturno-istorijskog, urbanisticko-graditeljskog i kulturno-parkovnog aspekta, predložene izmene i dopune u velikoj meri, ugrožavaju ove vredne objekte graditeljsko-urbane kulture, pa je zato nužna izrada konzervatorskih podloga sa uslovima za zaštitu kulturno-parkovnog i graditeljsko-urbanistickog nasledja Beograda na ovim potezima, koji su ugroženi prolaskom nadzemnih trasa UMP i LŠT, pored ili kroz njihove prostorne volumene.

 

2) PRAVILNIK O USLOVIMA, PROGRAMU I NACINU POLAGANJA STRUCNOG ISPITA ZA PLANERE I URBANISTE

AUTOR:
Miroslav Antanasijević, d.p.p.
vodeci planer IAUS-a
br. liceci: 100 0025 03
201 0130 03

Primedbe i sugestije:

1. jedna licenca za planere (prostorno i urbanisticko), a druga za projektante (urbanisticko, arhitektonsko...)

• nadam se da ne moram da objašnjavam razliku izmedu planiranja i projektovanja (mada je granica ponekad tanka)
• ne postoji dovoljno veliko tržište da bi se (recimo) prostorni planeri bavili iskljucivo prostornim planiranjem
• kvalitetno prostorno planiranje odredene teritorije donosi nove poslove za strucni tim (a posebno za rukovodioca) u vidu urbanistickih planova i druge urbanisticke dokumentacije
• loše posledice "Vaše" podele su: jedan covek - dve (ili cak tri) licence ili manipulacije tipa potpisivanje bez rada", "korukovodioci" ili "kolektivno rukovodstvo" kao vrhunac mahinacija

2. polaganje strucnog ispita za mlade planere i urbaniste

• polaganje strucnog ispita treba da bude ispit strucne zrelosti za made planere i urbaniste, kao i ljude koji su odlucili da promene vrstu posla (npr. saobracajni inžinjer koji je radio u izvodackoj firmi odluci da se ubuduce bavi saobracajnim planiranjem)
• komisija mora biti sastavljena od priznatih strucnjaka iz ove oblasti :
  o minimum dva clana komisije moraju biti aktivni rukovodioci planova, a treci u zavisnosti od specijalisticke oblasti za koju se kandidat oredelio, a na osnovu rada koji ce braniti
  •  minimum jedan dipl. prostorni planer - rukovodilac planova
  •  minimum dva clana komisije nesmeju biti iz ustanove u kojoj kandidat radi
  •  minimum jedan strucnjak koga kandidat poznaje i uvažava (o cemu se pismeno izjašnjava)
  •  maksimalno izbegavanje "birokratizovanih strucnjaka" sa napabircenim referenc listama i sumnjivim ucešcem u planovima (odgovornost snosi predlagac)
  •  svi clanovi komore imaju obavezu da na poziv iz Komore budu clanovi komisije (bez mandata)

• polaganje strucnog ispita za ljude koji se bez prekida bave svojim poslom dugi niz godina i pri tom imaju znacajne rezultate svog rada u vidu rukovodenja ili specijalistickih radova - separata (recimo: tri i više plana -projekta za samostalno rukovodenje ili deset separata), ne treba da polažu strucni ispit jer su se do sada mnogo puta uspešno dokazali pred svim ucesnicima u planiranju, kao i pred raznim komisijama (opštinskim, republickim, interdisciplinarnim...)

• pravilnik iskljucuje mogucnost polaganja strucnog ispita ljudima koji su završili fakultete društvenih nauka, kao što su: ekonomisti, pravnici, sociolozi, geografi itd. što se kosi sa realnošcu i osnovnim nacelom prostornog planiranja - multidisciplinarnošcu. Upravo je veoma znacajno ucešce strucnjaka iz oblasti društvenih nauka osnovna razlika izmedu planiranja i projektovanja.

• prostorni i urbanisticki planeri se ovom odlukom svrsatvaju u kategoriju inženjera (tehnicke nauke), što neodgovara stvarnosti. Prostorni i urbanisticki planovi su vrsta društvenog dogovora koja usvajanjem postaju Zakon za sve promene u prostoru na koji se odnose. Nemoguce je kvalitetno uraditi plan bez ucešca strucnjaka iz oblasti drušvenih nauka. Pri tom treba uvažavati i odluku prvih generacija prostornih planera da se u nazivu diplome ne pojavljuje inženjer (dipl.inž. prostornog planiranja), jer je upravo broj i važnost predmeta iz oblasti prirodno-tehnickih i društvenih nauka proporcionalan.